Prolog: Kada neko ostavlja tragove on ne zastaje, nema jedan cilj, jer svrha traga i traganja je beskrajna...
Mnogo je teško, bolno a i hrabro doneti odluku da ćeš se posvetiti ostavljanju traga.
Zato onaj ko se odluči da traga, u svojoj glavi nema ograničenja, on tom odlukom uspeva makar da proviri iz ove kocke života u koju nas stalno guraju.

Jedan čin fiktivnog pozorišnog skeča:

Radnja se dešava u vremenu sadašnjem…Duhovno stanje ljudi i mentalna svest minimalno promenjeni što je i uzrokovalo mnoge nepogode koje su nam se desile tokom 2012 godine.
(U daljini, poznati filmski kritičar, autor mnogih knjiga na nekoliko jezika Bojan Ž. Bosiljčić daje izjave novinarima... kamere, foto-aparati... gomila sveta na crvenom tepihu. Sa strane, sve to posmatraju dva čoveka i tiho razgovaraju)

Lice A i Lice B

A – Šta ovaj radi?
B - On... on je specifičan imaginarni lik.
A - Kako misliš imaginarni!?
B - Pa tako...nema ga u šablonskim tablicama postojećeg sistema.
A - Kako će da živi van sistema?
B - Pa ne moraju tamo svi biti. Na sreću, uvek postoje i oni koji lebde oko ove naše zemaljske mase (nazovi ljudi) i čine sanjare koji utabavaju staze za sve one koji imaju želju i potrebu da izađu iz sistema.
A - To mu dođe nešto kao vizionar?!
B - To mu dođe kao tragač... sanjar... postoje ljudi koji besmislenost stvari pretvaraju u smisao i omogućavaju sagledavanje iz neke druge perspektive.
A – Ništa te ja ne razumem!
B - To je vrsta ljudi koja sledi svoje instinkte, potrebe i u tome vide jedini smisao postojanja - da budu ono što jesu i da rade ono što vole. Hoćeš da ti prevedem na bosanski, ništa ne razumeš.
A - Ali od toga se ne živi. Mora nešto konkretno da radi.
B – E, pa vidiš ovaj još uvek živi i traga a sede je kose i to mu ne smeta...
A – Doduše ne izgleda nimalo loše za svoje godine!
B - Ti si stvarno na rezervi ili na nekim pilulama!
A – Što?! Šta sam sada rekao?
B - Pa pričam ti sve vreme da je čovek SANJAR!!!
A – Dobro, ne deri se, prvo nisam gluv, a drugo shvatio sam.
B – Ništa ti nisi shvatio. U tome jeste i problem – tragači i sanjari se teško shvataju. Oni imaju svoj put i svoj svet... tako jednostavan ali na žalost za mnoge nerazumljiv. Oni su ti koji prave promene, pomeraju vrednosti i pravila sistema. Oni su neshvaćeni i ONI to znaju ali prave tragove sa nadom da će ih neko slediti. I slede ih... doduše polako... na sreću sve više shvataju tu njihovu želju da pišu i stvaraju i o nečemu što nije banalni život.
A – Što bih ja voleo da budem taj sanjar i tragač... pa si slavan... pa te slikaju... pa ideš svuda sa poznatim ljudima!
B – E, ti si stvarno prolupao ... da mi je znati ko tebi dade akreditaciju za crveni tepih?! Ajde odoh, imam intervju sa Bojanom.
A - Privatni?! Samo ti i on?!
B – Ne, nego svemirci, on i ja!
A - Kakvi svemirci?
B – E vozdra... vidimo se u nekoj drugoj karmi!

Ivana Đorđević
(“Novine”- Toronto, 2012.)

Zemlja predaka
Vrelo Bosne
Magično mjesto gdje Bosna izvire a nadahnuće navire,
odakle moji korijeni polaze a snovi nadolaze.
Autor fotografije:
Dr Gordana Bosiljčić-Tošić-Vermeš, 1999.

Moja pjesma, moji snovi:
Muzika iz filma „Leolo“: Leolo Soundtrack - End Titles/The Lady of Shalott

Pogledajte video klikom na sliku ili ovde >>>

Ljubaznošću gospođe Jelene Pantić, pisca i psihologa iz Novog Sada, predstavljamo Vam nadahnuti tekst o ljudima sa sjajem u očima, koji je odlomak iz njene knjige Putovanje u središte srca.

Posetite internet stranicu Jelene Pantić klikom na link: www.jelenapantic.com

"Ljudi kojima sijaju oči. Onako odistinski. I mene nahrane lepše od sarme. Lepše čak i od zeljanice me nahrane kad ih vidim. Volim da vidim ljude sa sjajem u očima. Volim da ih gledam. Volim da me gledaju. Volim da budem u njihovom društvu. Ko su ljudi sa sjajem u očima? Da li su oni uvek srećni? Da li im uvek ide dobro u životu? Da li su oslobođeni svih problema pa im se može da im oči sjaje? Ljudi sa sjajem u očima jesu uvek srećni. Srećni su i kad su tužni. I kad su ljuti. I kad im ne ide sve kako žele. I kad se uplaše. I kad se zapetljaju. Uvek su srećni. Ljudi sa sjajem u očima su srećni zato što su živi. Oni vide život i njegovu veličanstvenost čak i kada nije lako. Baš to, što vide život, što gledaju u život čak i kroz probleme i prepreke, baš to im daje sjaj u očima. Ljudi sa sjajem u očima žive na jednom veoma posebnom mestu. Oni žive u sadašnjem trenutku. Oni vide ljude i cveće i drveće i pse i mačke… oni sve vide. I to što vide ono što jeste, sada i ovde, to im daje sjaj u očima. Od toga njihove oči sjaje. Ljudi sa sjajem u očima ne govore „život nije fer, ja zaslužujem bolje.“ Ne, oni prihvate to što su dobili i od toga naprave umetničko delo. Ljudi sa sjajem u očima shvataju da je život umetničko delo, i da su oni umetničko delo. I vredno, svaki dan po malo, od toga što im je dato, kreiraju lepotu. Ljudi sa sjajem u očima vide lepotu u jednostavnosti, u običnosti i u sitnicama. Pa se ta lepota koju vide preliva u njihova srca. A od toga oči sjaje. O kako lepo oči sjaje kada se voli život, i kada se živi, slobodno. I hrabro. Onako odistinski".

Jelena Pantić